GEN 18:1 Posle mu se javi Gospod u ravnici mamrijskoj kad sedjaše na vratima pred šatorom svojim u podne.
GEN 18:2 Podigavši oči svoje pogleda, i gle, tri čoveka stajaše prema njemu. I ugledavši ih potrča im u susret ispred vrata šatora svog, i pokloni se do zemlje;
GEN 18:3 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge svog.
GEN 18:4 Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovim drvetom.
GEN 18:5 I izneću malo hleba, te potkrepite srce svoje, pa onda podjite, kad idete pored sluge svog. I rekoše: Učini šta si kazao.
GEN 18:6 I Avram otrča u šator k Sari, i reče: Brže zamesi tri kopanje belog brašna i ispeci pogače.
GEN 18:7 Pa otrča ka govedima i uhvati tele mlado i dobro, i dade ga momku da ga brže zgotovi.
GEN 18:8 Pa onda iznese masla i mleka i tele koje beše zgotovio, i postavi im, a sam stajaše pred njima pod drvetom dokle jedjahu.
GEN 18:9 I oni mu rekoše: Gde je Sara žena tvoja? A on reče: Eno je pod šatorom.
GEN 18:10 A jedan izmedju njih reče: Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će žena tvoja imati sina. A Sara slušaše na vratima od šatora iza njega.
GEN 18:11 A Avram i Sara behu stari i vremeniti, i u Sare beše prestalo šta biva u žena.
GEN 18:12 Zato se nasmeja Sara u sebi govoreći: Pošto sam ostarela, sad li će mi doći radost? A i gospodar mi je star.
GEN 18:13 Tada reče Gospod Avramu: Što se smeje Sara govoreći: Istina li je da ću roditi kad sam ostarela?
GEN 18:14 Ima li šta teško Gospodu? Dogodine u ovo doba opet ću doći k tebi, a Sara će imati sina.
GEN 18:15 A Sara udari u bah govoreći: Nisam se smejala. Jer se uplaši. Ali On reče: Nije istina, nego si se smejala.
GEN 18:16 Potom ustaše ljudi odande, i podjoše put Sodoma; a Avram podje s njima da ih isprati.
GEN 18:17 A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti,
GEN 18:18 Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji?
GEN 18:19 Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu šta mu je obećao.
GEN 18:20 I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan.
GEN 18:21 Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dodje preda me; ako li nije tako, da znam.
GEN 18:22 I ljudi okrenuvši se podjoše put Sodoma; ali Avram još stajaše pred Gospodom,
GEN 18:23 I pristupiv Avram reče: Hoćeš li pogubiti i pravednog s nepravednim?
GEN 18:24 Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, i nećeš oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu?
GEN 18:25 Nemoj to činiti, ni gubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?
GEN 18:26 I reče Gospod: Ako nadjem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi.
GEN 18:27 A Avram odgovori i reče: Gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.
GEN 18:28 Može biti pravednika pedeset manje pet, hoćeš li za onih pet potrti sav grad? Odgovori: Neću, ako nadjem četrdeset i pet.
GEN 18:29 I stade dalje govoriti, i reče: Može biti da će se naći četrdeset. Reče: Neću radi onih četrdeset.
GEN 18:30 Potom reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: Neću, ako nadjem trideset.
GEN 18:31 Opet reče: Gle sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: Neću ih pogubiti za onih dvadeset.
GEN 18:32 Najposle reče: Nemoj se gneviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti da će se naći deset. Reče: Neću ih pogubiti radi onih deset.
GEN 18:33 I Gospod otide svršivši razgovor sa Avramom; a Avram se vrati na svoje mesto.
Created with HTMLCompiler by BibleDatabase